Transkript
Zdravo, ma'am. Dobro došli na naš kanal. Zaista sam vam zahvalna što ste nam posvetili svoje dragoceno vreme i došli da sa našim gledaocima podelite smernice o prošlim životima i karmi, što je jedna od mojih omiljenih tema. Ja zaista verujem u karmu.
Gledaoci, ovo je Meri Ilich. Živela je u mnogim zemljama i više od 25 godina radi sa karmom, prošlim životima i kanalisanjem poruka od anđela. Lično, i ja joj verujem kada je reč o savetima za moj sopstveni život. Kada razgovarate s njom, deluje veoma majčinski, gotovo anđeoski. Zato, ma'am, izvolite. Molim vas, predstavite nam se ukratko.
Pre svega, hvala vam mnogo što ste me pozvali. Oduvek sam volela svoju povezanost sa Indijom. Imam divne uspomene na Indiju i živela sam dve godine u Džajpuru. Uvek kažem da sam svoj doktorat iz karme stekla u Indiji, jer sam karmu upoznala kroz vaš narod, ali i kroz vaše duhove. Moji prvi pravi kontakti sa drugim dimenzijama dogodili su se tamo.
Poreklom sam iz Srbije, koja je nekada bila deo bivše Jugoslavije. U Barseloni sam živela 21 godinu. Posle toga sam tri puta obišla svet, zatim provela dve godine u Indiji i tri godine na Baliju u Indoneziji. Šta sledi, to samo Bog zna. Ljudi me često pitaju da li mi je ovo poslednja destinacija, a ja uvek kažem da samo Bog zna moje konačno odredište.
Tačno. Ne znamo šta ćemo raditi u sledećem trenutku, pa kako onda možemo da kažemo šta će biti sledeće godine? Dobro je planirati, dobro je želeti i dobro je sanjati, ali poslednja reč je uvek Božja.
Moje prvo pitanje je: kako je sve ovo počelo za vas? U Indiji su ove teme česte, ali mislim da u Evropi i mnogim drugim zemljama ljudi nisu toliko otvoreni prema karmi i prošlim životima.
Tvoje razumevanje je tačno. U zapadnim zemljama, naročito u Evropi, ovo nije mnogo uobičajeno. U Americi su ljudi malo više zainteresovani, ali u Evropi je to i dalje prilično neobično.
Još kao veoma malo dete mogla sam da osećam prisustvo drugih bića. Iako nisam znala šta to znači, često sam osećala drugu vrstu energije oko sebe i svoje porodice. Kasnije, kada sam se preselila u Barselonu, otkrila sam alternativnu psihologiju i počela da pohađam kurseve kod psihologa iz mnogih savremenih škola koje su se bavile emocionalnim problemima.
Zatim sam otkrila Brajana Vajsa i njegov rad o prošlim životima. Pročitala sam sve njegove knjige, pratila njegova učenja i na kraju prisustvovala njegovoj obuci u Italiji. Tamo je bilo oko 600 ljudi iz celog sveta. Sećam se da sam pomislila: "Bože moj, nisam samo ja." Do tada sam se osećala usamljeno, kao da nikoga drugog ova tema ne zanima.
Brajan Vajs radi regresiju u prošle živote kroz hipnozu. Međutim, tokom tog šestodnevnog kursa shvatila sam da ja uopšte ne koristim hipnozu. Isprva sam mislila da je to možda zato što sam po prirodi buntovna i otporna prema autoritetu.
Kasnije, kada sam otišla u Nepal, upoznala sam ljude povezane sa jednom brahmanskom lozom i oni su mi rekli da su me čekali. Bila sam iznenađena jer su, a da me ništa nisu pitali, već znali gde sam rođena i gde sam živela. Rekli su mi da kasnim i da sam provela previše godina u Barseloni. Rekli su da, iako imamo sudbinu i karmu, imamo i slobodnu volju, pa svoj put možemo promeniti u bilo kom trenutku.
Ne shvatajući to, promenila sam svoju karmu time što sam ostala u Barseloni mnogo duže nego što je bilo planirano. Kada sam im rekla da sam učila od Brajana Vajsa, odgovorili su mi: "Ne, mi smo tebi poslali Brajana Vajsa kao okidač da počneš da se prisećaš znanja iz svojih prošlih života."
Rekli su mi da sam, u drugom životu, već bila guru u Kašmiru više od 100 godina pre Hrista i da sam ljude isceljivala kroz regresiju u prošle živote. Zato sada ne koristim hipnozu. Jednostavno mi nije potrebna.
To znači da je vaše duhovno putovanje zapravo počelo pre mnogo rođenja. U našim Šastrama piše da ovo nije prvo rođenje u kojem čovek započinje ovakav rad. Deluje kao da ste se vratili u ovom životu da završite nešto što je ostalo nedovršeno. Da li je to tačno prema vašem razumevanju?
Da. Sve znanje već postoji unutar duše. Iz jednog života u drugi nosimo ga sa sobom, ali ga zaboravljamo. Onda duša, druge duše i Bog pokušavaju da pronađu način da ponovo probude to skriveno znanje.
Zato sam i bila vođena ka Brajanu Vajsu i njegovom radu. Korak po korak vratila sam se na put koji sam već poznavala. U Evropi kažemo: "Svi putevi vode u Rim." To znači da postoji mnogo puteva do iste istine. Ono što je dobro za tebe ne mora biti dobro za mene i svako mora da pronađe put koji njemu odgovara.
Upravo tako. Svako ima svoje putovanje.
Da, i poenta nije u tome da li je neki put dobar ili loš. Pitanje je da li je koristan. Neki ljudi uče čitanjem, neki slušanjem, a neki kroz lično iskustvo. Meni je rečeno da ću učiti kroz svoje klijente i to vidim svaki put. Što je slučaj koji pomažem da se reši složeniji, to više učim.
Kada kažete da ne koristite hipnozu da biste nekoga odveli u prošli život, to je veoma zanimljivo. Ponekad i ja osećam da kroz meditaciju mogu nekoga da odvedem u prošli život, iako ne razumem sasvim kako. Možda o tome možemo razgovarati nekom drugom prilikom.
Moje sledeće pitanje je za gledaoce. Vaše razumevanje karme je neverovatno. Možete li da objasnite šta karma zaista jeste?
Ljudi obično misle da je karma kazna. Ponekad mi kažu: "Ne želim da radim loše stvari jer će me Bog ili karma kazniti." Ali ja kažem da ne treba da izbegavamo loša dela iz straha. Treba da ih izbegavamo zato što smo božanska bića.
Bog je u nama i Bog je uvek dobar. Zlo ne može da postoji tamo gde je Bog prisutan. Ako stalno sebi ponavljaš da si deo Boga i da je Bog deo tebe, nećeš prirodno težiti zlu.
Čak i ako ti neko učini nešto loše, trebalo bi da razumeš da je to možda samo mračan trenutak u životu te osobe. Osveta, ili vraćanje zla zlom, nije tvoja prava priroda. To nije božanska priroda.
Tačno. Sve što radimo vraća nam se.
Upravo tako. Ako posadiš seme jabuke, dobićeš jabuku. Ako posadiš seme suncokreta, dobićeš suncokret. Ako povrediš druge, bol će ti se na kraju vratiti. Ako činiš dobro, dobro se takođe vraća. To je karma.
Ali karma se ne vraća nužno preko iste osobe. Ako ja uradim nešto dobro za tebe, to ne znači da baš ti moraš meni da vratiš uslugu. Potpuno nepoznata osoba može kasnije učiniti nešto dobro za mene. Karma se kreće kroz sam život.
Zamisli život kao polje ili put. Gde god ideš, seješ seme. Na nekoj kasnijoj raskrsnici, možda na drugom mestu i preko drugih ljudi, to seme ti se vraća kao plod. Zato uvek kažem: čini dobro, a da previše ne gledaš kome to činiš. Ponekad je dobrota samo osmeh ili jednostavno slušanje nekoga kome je potrebno da bude saslušan.
Karma je kao bumerang. Ako šalješ dobrotu, dobrota se vraća. Ako šalješ okrutnost, okrutnost se vraća.
Dakle, u suštini, ono što daješ to i dobijaš. Ponekad ljudi kažu: "U ovom životu sam uradio sve kako treba. Zašto i dalje dobijam bol?" Možda razlog potiče iz prošlog života, čak i ako ga se ne sećamo.
Da, i može biti mnogo razloga. Ponekad to dolazi iz prošlog života. Ponekad je povezano sa porodičnim prokletstvom koje je počelo generacijama, pa čak i vekovima ranije.
Zanimljivo je to što porodično prokletstvo može biti pokrenuto od strane neke druge osobe, ili čak od nas samih u prethodnom životu unutar iste porodične loze. Onda se vraćamo u ovom životu da zatvorimo i očistimo tu karmu.
Ponekad to nije čak ni karma u strogom smislu. Ponekad je to izazov koji smo izabrali pre rođenja zajedno sa drugim dušama, anđelima i Bogom. Na primer, možda sam u jednom životu bila previše kukavica da se borim za ljubav svog života. U ovom životu mogu izabrati težu situaciju kako bih konačno prevazišla tu slabost i porasla.
Zato ove stvari zahtevaju pažljivu analizu. Da bi se potpuno razumele, potrebno je više od regresije u prošle živote. Potrebni su i psihologija, emocionalna terapija i duboko posmatranje.
Da, jer ako nečiji logički um stalno radi, možda uopšte neće moći da pristupi prošlom životu.
Upravo tako. A ponekad se karma pojavljuje na načine koje ljudi ne očekuju. Zamisli nekoga ko je otišao u rat verujući da brani svoju zemlju ili svoju religiju. U tom trenutku mogao je delovati plemenito ili herojski. Ali ako su njegove akcije izazvale veliku patnju, onda u nekom kasnijem životu može doživeti gubitak mnogih voljenih osoba kako bi osetio isti bol koji je nekada izazvao.
To nije kazna spoljnog sudije. To je jednostavno duša koja se vraća u ravnotežu tako što doživljava emocionalnu težinu onoga što je nekada stvorila.
To je veoma snažan primer. Objašnjava zašto neki ljudi pitaju: "Nisam uradio ništa loše u ovom životu, pa zašto onda patim?" Možda je bol koji sada osećaju bol koji su nekada izazvali u nekom drugom životu.
Da li postoji neki primer iz rada sa vašim klijentima koji biste mogli da podelite sa našim gledaocima?
Da. Mogu da dam primer koji nije dramatičan, ali ipak pokazuje kako karma funkcioniše. Imala sam prijateljicu u Srbiji koja nikako nije mogla da pronađe ljubav svog života. Upoznavala je muškarce, pojavila bi se neka simpatija, a onda bi se sve zaustavilo.
Kada smo istraživale prošli život, videle smo da je živela u Austriji kao plemkinja. Odbijala je svakog muškarca koji bi joj prišao. Govorila je: "Ovaj nije dovoljno dobar. Ovaj je ispod mene. Ovaj nema dovoljno novca." Na kraju je ostala neudata.
U ovom životu je morala da iskusi kako izgleda biti odbijena. U tom prošlom životu nije bila zla osoba. Jednostavno je bila arogantna i omalovažavajuća. Sada je morala da oseti emocionalni efekat te iste energije.
Upravo tako. Nije uradila nešto strašno, ali sada mora da razume kako izgleda kada nisi izabran.
Znam i za sličan slučaj. U jednoj situaciji, osoba je u drugom životu odbacila mnogo partnera. U ovom životu je ta osoba doživela ponavljana odbijanja pre nego što je konačno pronašla pravog partnera. Delovalo je kao izjednačavanje istog obrasca.
Da, i zato moramo da razumemo da se sve što činimo drugima vraća nama. Ali ipak, najviši cilj nije da se ponašamo dobro zato što se bojimo. Biti dobar iz straha nije isto što i biti dobar zato što je dobrota tvoja priroda.
Rađamo se sa dobrotom. Mi smo Božja deca. Činiti zlo zapravo je protiv naše najdublje prirode. To je nešto što ljudi razvijaju kroz društvo, strah, uslovljavanje i ego.
To je veoma duboka poenta. Kada bi ljudi zaista razumeli kako karma funkcioniše, makar i samo u ovom životu, mislim da bi se promenili.
Kakav savet biste dali našim gledaocima u vezi sa karmom?
Odgovor je različit za svaku osobu, jer je svaki život povezan sa različitim karmama. Obično je ovaj život povezan sa nekoliko prošlih života, ne sa svima. Možemo nositi karmu vezanu za ljubav, porodicu, zdravlje, novac, posao ili imovinu.
Ne možemo očistiti karmu stotinu života u jednoj inkarnaciji. Pre rođenja, zajedno sa drugim dušama, anđelima i Bogom, biramo koje karmičke dugove želimo da rešavamo u ovom životu. Ti dugovi mogu biti emocionalni, finansijski, odnosni ili duhovni.
Kada ih izaberemo, počinjemo da stvaramo potrebne situacije. Neko ko je bio moj muž u jednom životu može se vratiti kao moj ljubavnik u ovom životu i ostaviti me, da bih ja mogla da osetim ono što je on nekada osećao. Druga duša može da se vrati zato što sam joj nekada pomogla, a sada se vraća da mene poduči ili mi pomogne kroz težak period.
Tako pronalazimo učitelje i za gorke i za radosne trenutke. Potrebni su nam i jedni i drugi. Kada bi život bio samo sreća, nikada ne bismo razumeli njegovu vrednost.
Nedavno sam imala klijentkinju sa suicidalnim mislima. Rekla sam joj: "Mogu da ti dam blagoslovenu vodu, molitve i podršku, ali ne mogu da te nateram da progutaš isceljenje. Sama moraš da izabereš život." Zamolila sam je da dovrši rečenicu: "Ako sada umrem, kako će moj život postati bolji?" Bila je šokirana.
Zatim smo, korak po korak, ispitale misli iza njenog bola i ona je videla da u njima nema prave logike. Ništa ne bi bilo bolje. Ovde smo da se suočimo sa preprekama i izazovima, a ne samo da pevamo srećne pesme. Ponekad najlepše pesme nastaju iz tuge, jer nas uče kako da je prevaziđemo.
Kada se jedna ljubavna priča završi, druga može da se otvori, ali moramo da naučimo šta da izbegavamo u sebi i u drugima. Ponekad su obe osobe dobre, ali se jednostavno ne uklapaju. Srebro je lepo i zlato je lepo, ali ne pripadaju uvek istom okviru.
To je tačno. Život je uvek cik-cak. Nikada nije samo sladak.
Upravo tako. Kada bi sve bilo slatko sve vreme, ne bismo rasli. Kretanje između lakoće i težine deo je učenja duše.
Ljudi koji ostaju otvoreni za učenje obično žive duže. Ljudi koji veruju da već sve znaju počinju da se zatvaraju. Kada čovek prestane da uči, um počinje da zatvara svoje prozore, a životna energija polako slabi.
Zato se neki ljudi penzionišu i veoma brzo umru, dok se drugi penzionišu pa počnu da uče novi jezik, bave se sportom, stiču nova prijateljstva ili produbljuju stara. Oni nastavljaju da žive jer i dalje osećaju da imaju misiju u životu.
I ja sam to videla. Neki ljudi se penzionišu očekujući da uživaju u lenjom životu, ali umesto toga vrlo brzo propadaju.
Postoji još jedna reč koju ljudi često koriste: obrazac. Zašto se obrasci stalno ponavljaju u životu?
Zato što se obrazac ponavlja sve dok ne naučiš lekciju koja je u njemu. Ako jedna vrsta osobe nije dobra za tebe, a ti to ne razumeš, onda ti život šalje drugu osobu sa istim osobinama. To možda neće biti isti muškarac ili ista žena, ali će biti ista lekcija.
To se nastavlja sve dok ne shvatiš šta treba da promeniš kod sebe. Često je lekcija samopoštovanje. Neki ljudi su u prethodnoj inkarnaciji prihvatili da u sopstvenom životu uvek budu na drugom mestu, pa zato u ovom životu stalno privlače partnere koji ih opet stavljaju na drugo mesto.
U odnosu postoji osoba A i osoba B, ali kada odnos počne, postoji i osoba C, a to je sam odnos. Taj odnos mora postati najveći prioritet.
Kada se moj sin oženio, on i njegova žena imali su prvi ozbiljan sukob. Moja snaja mi je rekla: "Sada ćete reći da je vaš sin u pravu." Ja sam joj odgovorila: "Ne. Brak je u pravu. Oboje ste potpisali za brak, dakle brak je ono što je važno." Pravo pitanje nije ko je u pravu, nego da li želite da zaštitite odnos.
Upravo tako. Pre braka postoje "ti" i "ja". Posle braka mora da postoji "mi".
Da. Ako "mi" nije prioritet, onda nema pravog braka, već samo dve osobe koje su zvanično povezane. Ego tada postaje problem.
Ego je jedan od naših najvećih neprijatelja i ne nestaje kada duša prelazi iz jednog života u drugi. Duša je večna, ali sa sobom nosimo i ličnost, sklonosti i obrasce ega.
Čak i kada se povezujem sa duhovima, i dalje opažam ličnost te osobe. Duboko u sebi, svi nose ljubav i dobrotu, ali nas materijalni svet uči da se fokusiramo na status, na to ko je u pravu i ko ima više od drugih. To često skriva našu pravu suštinu.
Biti dobra osoba nije uvek lako. Ponekad moraš aktivno da se boriš da bi svoju dobrotu održao živom. Ali dobrota je i dalje tvoja najdublja priroda.
Mi nosimo ne samo ličnu karmu, već i porodičnu karmu, karmu zemlje, religijsku karmu, rasnu karmu i karmu istorijskog trenutka u kojem živimo. Ovih narednih dvadeset godina biće veoma važno za čovečanstvo. Ljudi mogu još dublje zaboraviti Boga, ili mu se mogu snažnije vratiti. Mnogo zavisi od toga šta izaberemo sada.
To je veoma zanimljivo. I u Indiji naše svete knjige govore o vremenima kada ljudi zaborave Boga, a kasnije se ponovo vrate duhovnoj istini.
Pre nego što završimo, možete li našim gledaocima dati jednu kratku rečenicu ili jednu jednostavnu poruku koja im zaista može pomoći?
Da. Kad god te nešto zaboli, zapitaj se: koliko dugo će me ovo boleti?
Ako posečeš prst, mnogo boli, ali za deset dana to zaboraviš. Ako ti se srce slomi zato što te je neko ostavio, možda boli tri godine, možda manje, ali i to prođe. Sve pripada jednom trenutku. Dobro prolazi, a prolazi i loše.
Zato uživaj u dobrim trenucima i brzo pusti loše. Ovih dana sebi govorim da više nemam luksuz da život provodim ljuta ili uvređena. Ne znam da li mi je ostalo još četiri sata ili četrdeset godina, pa zašto onda trošiti vreme na bes?
Ako nema besa, nema ni svađe. Ako nema svađe, ima manje karme koju treba stvarati. Prihvati karmu kao što prihvataš kišu ili sneg. Ako je hladno, obučeš više odeće. Ako je toplo, obučeš manje. A onda nastaviš da plešeš kroz život.
Čini dobro sa svoje strane i ne pitaj zašto. Ne treba ti razlog da budeš dobra osoba. Već si rođena kao dobra.
Da, to bi trebalo da bude naša mantra. Rođeni smo dobri.
Ali mnogi ljudi kažu da, kada nastave da budu dobri, drugi ih iskorišćavaju iznova i iznova. Onda počnu da osećaju: "Zašto bih i dalje ostao dobra osoba?"
Biti dobar ne znači dozvoliti sve. Ljubav bi trebalo da bude bezuslovna, ali to ne znači da moraš da dozvoliš štetno ponašanje u svom životu.
Na primer, ako te neko prevari, ne moraš da ostaneš u toj vezi. I dalje možeš da voliš tu osobu u svom srcu, da joj poželiš dobro i da zamoliš Boga da ti pošalje nekoga ko ti više odgovara. Ljubav ne zahteva osvetu.
Ako neko vara, to jednostavno znači da nije srećan u toj vezi. Ne razumem kada ljudi kažu: "Napravio sam samo jednu malu grešku." Kada bi zaista bio srećan, ne bi to uradio.
Tačno. Ovo je zaista bila tako dobra sesija. Tera me da mnogo razmišljam i danas sam, kao i uvek, naučila toliko toga.
Veoma sam zahvalna što ste podelili svoje divno znanje sa našim gledaocima. Nadam se da će ljudi iz ovoga izvući neku pouku i razmisliti o sopstvenim životima.
Volela bih kada bi nam gledaoci dali povratne informacije ili podelili primere iz svojih života. To bi bilo veoma lepo.
Da, voleli bismo da čujemo naše gledaoce u komentarima i da pročitamo njihova životna iskustva. Svakako ćemo pokušati da odgovorimo.
Hvala vam mnogo na vremenu i znanju. Zaista sam vam veoma zahvalna.
Hvala vam što ste me pozvali. Imaj lep dan i budi ona dobrota za koju si rođena.
Hvala.