Transkript
Moje ime je Meri Ilić. Ja sam stručnjak za karmu i sećanja iz prošlih života. Potičem iz jedne zemlje, daleke zemlje u Evropi, veoma male zemlje. Nekada je bila veoma velika, Jugoslavija, a sada mala zemlja, Srbija.
Živela sam u 65 zemalja, napravila sam tri putovanja oko sveta. I radim sa različitim dimenzijama, razgovaram sa duhovima, kanališem poruke anđela i pomažem ljudima da reše svoje probleme u ovom životu kroz sećanja iz prošlih života.
Drago mi je da ovde mogu da podelim sa vama nešto od svog znanja, to znanje nije samo znanje iz knjiga, nije samo znanje od anđela, to je takođe znanje iz mog života, iz mog iskustva i iskustva mojih klijenata. Zadovoljstvo je biti ovde sa vama na ovoj radionici i dobrodošli na master klas o karmi i zdravlju. Karma i zdravlje je veoma složeno pitanje i veoma složeno pitanje za razmišljanje, razgovor ili donošenje odluka. Putujem od 2016. godine i ono što je počelo kao moj hobi, moja radoznalost o prošlim životima, postalo je moja misija i otkrilo se kroz moje kontakte sa sveštenicima, guruima ili duhovnim vođama da sam i sama bila guru u jednom od svojih prethodnih života, 100 godina pre Hrista, u Kašmiru, takođe kao žena, radeći sa sećanjima iz prošlih života i lečeći ljude kroz ta sećanja.
Tako je počelo kao hobi, ali posle 65 zemalja i mnogo ljudi koji su stupili u kontakt sa mnom, čak i kroz snove ili kroz neku najavu u njihovoj glavi putem neke vrste duhovne objave, duhovne informacije, shvatila sam da moram da se posvetim karmi i uticaju karme i sećanja iz prošlih života na živote ljudi.
Zdravlje, ljubav i moć. Ponekad nisam sigurna šta je važnije ljudima jer su ova tri najčešće pitanje u svim konsultacijama. Bez zdravlja ne možeš uživati u ljubavi. Bez novca ponekad ne možeš imati ljubav ili zdravlje. Bez ljubavi nisi srećan sa svojim zdravljem i novcem. Dakle, sve su veoma važne i sve stvaraju različite sumnje i različite zagonetke za naš um.
Istraživala sam mnoge stvari za ovu klasu i pronašla ono što Buda kaže: mi smo naslednici samih sebe. Dakle, šta god smo radili pre i šta god radimo sada, to je seme žetve koju ćemo imati možda u ovom životu, možda odmah danas ili za nekoliko godina, ili možda u sledećem životu. Ono što sam otkrila o nekim bolestima, posebno hroničnim bolestima, jeste da pripadaju porodičnoj karmi. Ljudi sa psorijazom ili bilo kojom drugom autoimunom bolešću obično je nemaju zbog svoje lične karme već zbog porodične karme.
Karma je nešto što niko ne može uzeti od nas. Karma je samo lična, ako nije porodična karma ili karma zajednice, ali karma našeg života je samo naša i mnogi roditelji greše pokušavajući da preuzmu karmu svoje dece, pokušavaju da reše karmu svoje dece, pokušavaju da preuzmu teret karme na sebe, ali ne razumeju da to nije moguće. Možemo biti svedoci, možemo biti podrška, možemo biti savetnici, ali ne možemo preuzeti tu karmu i rešiti je za bilo koga, kao što niko ne može rešiti našu karmu. I sama imam psorijazu i ona ima korene u mnogim životima pre, niko ne može da je reši, moram ja i nestaće kada dođe vreme da nestane.
Neki ljudi sa negativnim idejama o karmi misle da je karma kazna, da ste bili veoma loša osoba i u nekim od prethodnih života ste uradili nešto veoma negativno i zato vas Bog sada kažnjava i rođeni ste kao invalidna osoba, na primer, ili hendikepirani. Karma nije kazna, nije zatvor iz koga ne možete pobeći. To su urođeni sledovi. Karma je samo podsetnik na važnost toga da budemo dobri u svojim mislima, u svojim delima, u svojim željama, u svom ponašanju, u svom mišljenju. Dakle, nije kazna, to je samo nešto što dolazi kao posledica. Ako izađete lako obučeni na kišu, dobićete groznicu te noći, tako je i sa karmom. To je groznica nakon nečega što smo uradili.
Ponekad nešto može doći kao karmička posledica zato što nismo dovoljno voleli ili nismo voleli na pravi način. Na primer, ako ne volim sebe, to ne znači biti sebičan već brinuti o sebi, biti odgovoran za svoju radost, za svoje uživanje u ovom životu. Ako ne pružim sebi dovoljno brige o sebi, dovoljno samopoštovanja, dovoljno ljubavi prema sebi, može se desiti da moje sledeće veze, bez obzira da li su te veze sa ljubavnikom ili sa članovima moje porodice ili sa mojom decom, može se desiti da me ne poštuju dovoljno, da im nije dovoljno stalo do mene, baš kao posledica toga što ne vodim računa o sebi.
Ako krenemo od opšte definicije karme, Buda je rekao da naša dela iz sadašnjih i prošlih života utiču na našu sudbinu, na našu sudbinu u ovom životu, tako da ako patimo u ovom životu to je zbog negativnih dela iz prošlih života, ali nije samo negativno delo, može biti i negativno mišljenje, negativne želje, tako da je veoma važno voditi računa šta želimo, šta mislimo i šta radimo.
Kroz moj rad sa klijentima iz veoma različitih zemalja i veoma različitih religija i kultura, pronašla sam mnogo zanimljivih slučajeva da bolest može doći kroz različite načine karme, jer je ponekad karma zbog naših dela prema drugim ljudima, a ponekad kroz naša dela prema sebi, a ponekad je to samo nešto što se desilo i naša reakcija je bila drugačija i trajna. Na primer, imala sam klijentkinju u Peruu koja ima problema sa vidom i rođena je sa problemima sa očima. Operisana je i ima neku vrstu ponavljajućeg problema sa očima i sada u svojim četrdesetim je u vezi sa muškarcem koji je vara, ali je očigledno svima oko nje, samo ne njoj. I kada smo počeli da radimo seansu prošlih života, otišla je u život u 16. veku u Francuskoj, gde je bila veoma bogata dama i imala je nekoliko prodavnica sa veoma visokom modom. I jednog dana je iznenada ušla u prodavnicu i videla u zadnjoj sobi svog muža u veoma intimnoj situaciji sa prodavačicom i u tom trenutku je oslepela i do kraja života, još 20 godina u Francuskoj u 16. veku, bila je slepa i umrla je slepa. Dakle, nije karma u smislu da je kažnjena jer nije kazna. Njen podsvest je ušla u slepilo jer nije mogla da prihvati realnost svog braka, tako je ostala slepa u tom životu i sada izlazi iz ove karmičke dubine, ove karmičke neravnoteže, tako da mora da pronađe način da prihvati svoj život u stvarnosti, a ne da stvara imaginarni život.
Sada je pitanje: ovo je uvek karmički i ponekad je veoma teško videti razliku između karmičke bolesti i bolesti iz okruženja. Možemo se složiti da se sve bolesti mogu pratiti unazad do karme.
Ako je neko rođen u siromašnoj kući sa olovnom bojom, za koju znamo da je otrovna, i otrovao se kao dete, da li je to loša karma ili je razlog iz okruženja? Ali možemo reći da te je loša karma smestila u taj dom i učinila bolesnim, ili možemo misliti da je to samo činjenica da si se tamo rodio u toksičnom okruženju. Ali ako dobiješ običnu prehladu, da li je to samo stanje tog dana ili je karma stavila viruse prehlade u tvoje okruženje? Veoma je nezgodno i granica između karme, karmičke bolesti i bolesti iz okruženja je veoma često veoma mutna, veoma nezgodna i veoma često, ili po mom mišljenju u većini slučajeva, oba su prisutna u jednoj bolesti.
Budizam je na neki način veoma sličan nauci, ali religioznoj nauci, i njegov cilj je razumevanje prirode stvarnosti, što je isto u budizmu i u nauci, samo što budizam koristi introspektivnu metodu, podstiče nas da meditiramo, dok nauka koristi naučni metod introspekcije kroz nauku. Dakle, veoma su slični i Lama pokušava da nas natera da meditiramo. Jedina razlika, dobro nije jedina ali jedna od najvažnijih, je reinkarnacija: u budizmu ljudi veruju u reinkarnaciju, a u nauci još uvek ne veruju. Meditacija može preoblikovati naš mozak, može podstaći našu neuronsku aktivnost i može je prebaciti iz desne hemisfere u levu hemisferu našeg mozga, tako da može promeniti naše raspoloženje, može nas oporaviti od stresa, depresije ili bilo kog drugog mentalnog poremećaja.
Vraćajući se karmi i bolestima, sećam se slučaja devojke koja živi u Meksiku, sada ima dvadeset i nešto godina, i iznenada je počela da ima problema sa levom nogom i nije mogla da pomeri tu nogu, bilo je kao da je niotkuda leva noga zaboravila da se pomera. Tako da je hodala kao sa štapom u svom telu i lekari nisu mogli da nađu nikakav pravi razlog, jer sva ispitivanja, sva istraživanja, ništa, ništa loše, nikakav znak bilo kakve bolesti. Tako smo uradili regresiju prošlih života i pitali smo njenu dušu da nam pokaže život u kojem nije mogla da koristi svoju nogu i odjednom je osetila da je šestogodišnja devojčica u Boliviji u 10. veku. Ona je u veoma maloj sobi i ne razume da li je ovo zatvor ili soba, ali onda je polako shvatila da je u mraku sa veoma malom količinom sunčeve svetlosti kroz neku vrstu prozora i da je ovo podrum jedne kuće gde je bila sakrivena i živela je u tajnosti. I tokom dana dobijala je hranu koju su joj davali roditelji, samo bi došli, dali joj hranu, presvukli je i ostavili je, i shvatila je da obe noge ne mogu da se pomeraju, da je mogla samo da puzi po toj sobi i da roditelji nisu hteli da je pokažu drugim ljudima. U tom životu je ubrzo umrla, umrla je pre nego što je napunila sedam godina.
A ponekad nije samo bolest, već nemogućnost da se nešto uradi, na primer problemi sa decom.
Klijentkinja iz Perua sa 42 godine još uvek nema decu i još uvek nema partnera, ali ona nije mislila o deci; kontaktirala me je zbog partnera i rekla mi: «Ne razumem, veoma dobro upravljam svojim životom, zarađujem mnogo novca, imam kvalitetan život, imam mnogo prijatelja, imala sam nekoliko veoma lepih veza, ali nijedna veza ne dovodi do braka. Možemo li videti zašto?» I veoma često se dešava da postavimo pitanje njenoj duši, jer je moj način šapat duše duši, to je razgovor sa tvojom dušom o tvojim problemima. Tako smo postavili to pitanje njenoj duši, ali duša odgovara ono što je važnije za nas, ne ono što nas trenutno brine, već ono što nam je važnije u ovom trenutku, jer ponekad nismo svesni šta je važnije. Tako da je umesto odgovora zašto nema partnera i još uvek nije udata, dobila odgovor zašto još uvek nema dece.
I desilo se da je živela u vreme industrijske revolucije u Engleskoj. Bila je veoma bogata, ona i njen muž su imali veliku farmu i živeli su od te farme, imali su mnogo ljudi koji su radili za njih i imali su troje dece, od kojih su dvoje bili blizanci. A onda je počela industrijska revolucija, izgubili su sve, njen muž je umro od srčanog udara, ali taj srčani udar je bio posledica onoga što se desilo u njihovom životu; jednostavno nije mogao da se suoči sa problemima koji su ih iznenada zadesili. Njeni blizanci, kada su napunili 16 godina, jednostavno su napustili farmu tražeći bolju budućnost, a njeno najmlađe dete je umrlo jer nije imalo dovoljno hrane. Počela je da radi u fabrici blizu svoje farme i i sama je ubrzo umrla slomljenog srca, i njena poslednja misao bila je: «Nije dobro imati decu ako nemaš dovoljno novca da im doneseš hranu.» Tako da se u ovom životu njena duša i dalje boji da neće imati dovoljno novca, bez obzira na to koliko novca ima na bankovnom računu. Njoj nikad nije dovoljno da bi imala decu. Dakle, na svesnom nivou ona ne razmišlja o deci jer ne želi da razmišlja o deci; razmišlja o braku, o pouzdanom partneru, ali njena duša iznutra čezne za decom i puna je anksioznosti i straha imati ili ne imati decu, jer bilo koji novac koji ima na računu njena duša ne vidi kao dovoljan da bi pomogla deci.
Kada smo otišle u budućnost — jer u mojim sesijama uvek radimo progresiju u budućnost — videle smo je sa detetom, a kada smo se retrogradno vratile u ovaj sadašnji trenutak, bilo je to kroz zamrznute ćelije iz njenog tela. Kada smo završile sesiju rekla sam joj: «Za sada problem braka stavljamo u fioku i prvo moramo da rešimo problem dece. Molim te, sutra idi svom ginekologu.» I možeš li da zamisliš, bio je to poslednji mesec u kojem je mogla da sačuva svoje jajne ćelije. On je uzeo materijal i zamrznuo ga, tako da ona može imati decu u budućnosti kada pronađe ili ne pronađe pravog partnera, ali je spasila svoju mogućnost da ima decu u ovom životu. Dakle, karma nije uvek kazna; karma je vrlo često samo posledica onoga što se desilo u jednom od prošlih života i sećanja koje nosimo i čuvamo sa sobom iz jednog života u drugi. Zato moramo da se suočimo sa tim, da se suočimo sa tim sećanjima, da radimo sa njima i da ih rešimo na pozitivan i bolji način, jer u svakom životu imamo više sposobnosti, više kvaliteta, više veština, mudriji smo, tako da možemo da tretiramo sve one probleme koje smo imali u prošlim životima. Dakle, karma je naš učitelj.
A onda postoje dva različita razloga zbog kojih možemo izabrati da imamo bolest ne zbog sopstvene karme, već zbog karme druge duše koju smo voleli pre i želimo da budemo sa njom u ovom životu, ali to nije moguće zbog različitih karmičkih ciklusa da ponovo budemo ljubavni partneri, ili ne na način ravnopravnih ljubavnih partnera.
Bio je jedan slučaj: čovek iz Indije koji je rođen sa nekom vrstom paralize; može da se kreće, ali je njegovo kretanje veoma sporo. Njegova moždana i mentalna aktivnost je na veoma visokom nivou, završio je fakultet, ali nikada neće imati potpuni pokret tela, uvek je u usporenom kretanju. Upoznao je devojku kada su oboje imali 14 godina. Sada imaju 21 godinu i zaljubili su se; ona se brinula o njemu sve vreme dok su bili u vezi. I sada kada su napunili 21 i on je dobio posao, rekla mu je da je za nju vreme da upozna druge ljude, i on je veoma nesrećan. Zato smo uradili regresiju u prošle živote i otkrili smo da su imali dva veoma lepa života, ali u oba ta života, jedan od njih je rano umirao. U oba života njihova ljubav je bila bez ikakvih problema i živeli su srećno, ali u jednom od njih ona se teško razbolela sa 14 godina, a u drugom je on poginuo u saobraćajnoj nesreći sa 14 godina. Dakle, karmička ravnoteža je bila uspostavljena, nisu morali da budu zajedno u ovom životu, ali su njihove duše toliko želele da makar još nekoliko godina budu zajedno da su odlučile da to urade kroz žrtvu. Na neki način, kako je njegova karma bila da će se roditi sa ovom bolešću, njena karma je bila da će se brinuti o njemu, kako bi na neki način završili godine koje nisu proživeli zajedno u prethodnim životima. Ali sada, nakon šest ili sedam godina takve veze, ona treba da živi svoju karmu iz ovog života, a on treba da živi drugačiju karmu sa drugačijim ljudima.
I još jedna priča takođe o ljubavi. Bio je jedan par, bili su u braku i rastali su se. On je bio iz Indije, ona iz Francuske. Njihov brak je trajao samo godinu i po dana. Dobili su dete, a onda je on umro u roku od dva meseca, muž je umro. Ona je ostala udovica i ponovo se udala, a onda su dobili dete sa velikim problemom paralize i nekom vrstom bolesti zbog koje beba ne može da razvije telo, iako će um rasti, emocije, sve druge psihološke stvari će biti u redu, ali telo nikada neće imati biološku starost. Tako da čak i ako dečak ima 30 godina, njegovo telo neće imati više od 10 godina. Ta beba je živela do devete godine, čak je i išla u školu, i umrla je jer se srce razvijalo normalno, ali pluća se nisu razvila, i na kraju je dobio srčani udar jer više nije mogao da raste, a dečak je imao telo deteta od tri godine. Bilo je to davno, ali ona je želela da uradi regresiju o celom svom životu, i kroz regresiju ponekad razgovaramo sa duhovima i sa dušama preminulih ljudi, jer kad god radimo regresiju dodirujemo i prostor između života, to je prostor duša i duhova. I duh njenog muža je došao i rekao: «Ovo je bio jedini način da se vratim tebi. Nisam želeo da imaš tu karmu. Bila je to karma koju si ti izabrala da imaš dete sa tim problemom. Ali ja sam odlučio, moja duša je odlučila, da želim da budem sa tobom, makar i kao tvoje dete. Jer nismo imali vremena da budemo zaljubljeni. Zato sam došao u to telo i sve vreme sam bio tvoje dete kome si dala toliko ljubavi. Hvala ti, hvala ti što si se brinula o meni, hvala ti što si bila moja mama i moj partner u istom životu. Sada je naša karma ispunjena i čekaću te na nebu.»
Problemi sa težinom: dobijanje na težini, dobijanje kilograma ili naglo gubljenje kilograma takođe može biti povezano sa karmom. U mom sopstvenom slučaju imam problema sa težinom. Mogu da smršam i budem zdrava, ili mogu samo da jedem i jedem i jedem i dobijem mnogo kilograma za samo nekoliko dana. Veoma mi se sviđa povremeni post i kada ga započnem, vrlo lako gubim kilograme, ali ako imam hranu u kući, to je kao moja opsesija, ne mogu ništa da radim jer mislim o toj hrani. Zato sam pokušala da otkrijem šta se dešava. Uradila sam to sebi, otišla sam u svoje živote i upitala svoju dušu: «Molim te, pronađi trenutak kada sam počela da dobijam na težini ili šta god da se desilo sa mojom težinom.» I ono što sam dobila: Dobila sam dva života u kojima sam umrla veoma mlada kao malo dete.
U jednom životu bila sam na Severnom polu. Imala sam istog oca koji je u ovom životu bio veoma strog, sa puno autoriteta. Videla sam sebe i svog oca u odeći Eskima, veoma, veoma hladno, puno snega. Mi smo na ostrvu i svi naši seljani napuštaju to ostrvo jer odjednom nema hrane, nema ribe, nema šta da se jede. Ali moj otac, tvrdoglav kao što je bio i u ovom sadašnjem životu, govorio mi je: «Ne, mi se nikuda ne selimo. Ima ribe, riba će doći.» A imala sam samo šest godina i videla sam sebe kako plačem i plačem: «Tata, gladna sam, gladna sam», i davao mi je neke suve komade ribe koje smo imali, po jedan dnevno, i svakog dana sam sebe videla sve mršaviju, sve manjom, i posle sedam dana sam umrla.
I još jedan u vreme turske okupacije Srbije kada su počeli da okupiraju Srbiju, počeli su da napadaju Srbiju. Videla sam istog oca i svoju sadašnju maćehu koja je bila moja majka u tom životu. I opet sam bila dete od šest godina i putovali smo, bežeći od turske invazije. Bio je to veliki pokret Srba sa juga na sever Srbije prema granici Austro-Ugarske, Mađarske, i bili smo na magarcima i konjima. Hiljade ljudi je prolazilo kroz zimu, bio je veliki sneg i nisam imala dovoljno pokrivača, dovoljno ćebadi, dovoljno odeće; smrzavala sam se do smrti. Plakala sam i bila gladna, govorila sam tati: «Tata, daj mi bar parče hleba, tata, daj mi nešto molim te, daj mi bilo šta, daj mi brašno, daj mi nešto da jedem tata.» I videla sam suze u njegovim očima, plakao je, znao je da umirem. I umrla sam opet sa šest godina od hladnoće i gladi.
I u ovom životu ne volim hladnoću. I uvek se bojim da ako ne jedem, moja duša se boji da ako ne jedem dovoljno mogu da umrem od gladi. I sada sam shvatila: to je zato što sam umrla dva puta bez hrane i na hladnoći. Dakle, duša se seća ali duša ne može to da reši. Moram ja, Mary iz ovog trenutka, Mary iz ovog života, sa svojim mozgom i svojom voljom, mora da razume da će uvek biti hrane, nema potrebe da jedem svu hranu jer se bojim da neću biti živa sutra.
Ponekad nije toliko karma, već kontakt sa duhovima i avetima.
Imala sam klijentkinju, veoma mladu devojku od 19 godina u Indiji, koja je imala neku vrstu napada: s vremena na vreme bi legla u krevet i celo njeno telo se kretalo bez kontrole na veoma čudan način. Njeni roditelji su je odmah odveli u bolnicu, pokušali su da otkriju šta se dešava, ali ništa se nije desilo, ništa je nije izlečilo; dolazilo je i odlazilo bez ikakvog objašnjenja. I nisu našli ništa. Nije bila epilepsija, nisu mogli ništa da nađu u mozgu. Tog dana sam došla u njenu kuću. Došla sam u kuću i kuća je imala unutrašnji prostor sa fontanom i terasu unutar terase. I osetila sam i videla, kao bljesak, lice mlade dame iz drugog veka kako pokazuje glavu sa terase i odmah se skriva. Tako sam shvatila da u toj kući postoji avet. Započele smo regresiju prošlih života i uradile je, a onda sam pitala ko je vlasnik te kuće, kupili su je pre 20 godina. I onda sam zamolila njenu dušu da nam pomogne da stupimo u kontakt sa nekim ko je živeo u toj kući i ostao posle smrti, i to je bila ta dama koju sam videla.
Šta se desilo: bila je zaljubljena u komšiju i komšija je bio zaljubljen u nju, ali su ga roditelji naterali na dogovoreni brak i on se uplašio da joj kaže i jednostavno je nestao iz njenog života. Dve godine kasnije umrla je slomljenog srca, jednostavno nije želela da živi, i ostala je u toj kući. Njeni nesrećni roditelji prodali su kuću roditeljima moje klijentkinje i moja klijentkinja se rodila. Avet, duh te dame, brinuo se o njoj dok je bila beba, dok je bila tinejdžerka. Ali kada je napunila 18 godina, istu godinu kada se ta dama zaljubila u svog momka komšiju, počela je da bude ljubomorna na moju klijentkinju jer je mislila: «Zato moj ljubavnik više ne dolazi da me vidi, jer je ona lepša od mene, ona je privlačnija od mene.» Tako je počela da joj stvara probleme u auri i da joj izaziva te napade, i zato je počela da ima zdravstvene probleme zbog aveti u njenoj kući. Jedini način bio je da prvo pokušamo da izbacimo avet iz kuće, a drugo da prodamo kuću.
Još jedan slučaj koji se može desiti sa duhovima i avetima jeste kada neko umre bez svog vremena za umiranje. Zato što svi mi imamo nekoliko puta, nekoliko trenutaka tokom našeg života kada možemo umreti. Može biti rano, može biti u srednjim godinama, može biti kasnije, može biti nesreća ili normalna smrt, ali imamo nekoliko dana moguće smrti. Ali ponekad se desi ne zbog nas, već zbog odluka ili neodluka drugih ljudi da budu tamo gde nije trebalo da budu. Na primer, možete negde otići i morate biti na tom mestu, ali neko sa kolima je došao u tom trenutku na to mesto i napravio saobraćajnu nesreću. Tako da može da se desi da duša preminule osobe nije spremna da ode jer nije bilo vreme za odlazak, pa ta duša može ostati kao avet, kao duh, i početi da proganja ljude. I obično dođe, uđe u telo druge osobe i onda živi sa tom osobom i onda kažu: „O bože, odjednom je moj otac počeo da se ponaša kao stric koji je umro pre dva meseca.“ I obično je to duh strica koji ulazi u očevo telo jer taj duh, ta duša, nije našla način da ode sa tim telom.
I tako sam imao klijenta koji je došao zbog mnogo rasprava kod kuće, mnogo svađa unutar porodice, a takođe mi je rekao nešto veoma interesantno: da je poslednje dve godine njegov otac, koji je veoma dobrog zdravlja i veoma dobrog mentalnog zdravlja, počeo veoma često da ima moto nesreće. I nisu ozbiljne nesreće, već veoma glupe, veoma nelogične, bez ikakvog razloga – samo bi pao usred vožnje. I posle toga je dobro, nema problema. Išli su kod lekara, nema mentalnih problema, nema fizičkih problema, ali već dve godine ponavlja probleme sa motorom. I pitao sam ga: da li se desilo nešto pre dve godine u vezi sa motorom? Rekao je ne, samo je počeo da ima nesreće. Rekao sam: okej, ali pre prve nesreće, da li se desilo nešto u šta je bio uključen motor? I pozvao je oca, a otac mu je rekao da je samo nekoliko dana pre njegove prve nesreće bio svedok nesreće motora na raskrsnici i gledao je to iz veoma blizine, kao pet metara odatle, bilo je ispred njega, i samo je nastavio dalje i čuo je da je čovek umro, vozač tog motora je umro. I rekao sam mu da ono što primam jeste da nije bio trenutak smrti za tog vozača, da njegova duša nije razumela šta se dešava i pošto je telo već bilo gotovo i otišlo u bolnicu kao mrtvo telo, duša je ušla u njegovo telo, prvog ko je bio na motoru. I sada je duša u njegovom telu, dolazi i odlazi i vraća se pokušavajući da nađe način da pronađe svoje mrtvo telo. Znam da izgleda kao horor priča, ali može da se desi. I ta duša nije loša duša. Ona nema naš način razmišljanja o tome šta je pravda, šta je dobro, šta je ispravno, a šta pogrešno. Ta duša samo želi svoje sopstveno telo, ali to telo ne postoji. I ta duša ne nalazi način da izađe iz tela u kome je sada. Dakle, šta ta duša radi? Pokušava ponovo da napravi smrtnu nesreću kako bi našla mrtvo telo kroz smrtnu nesreću. U svom načinu razmišljanja, ovo je način da se ponovo sjedini sa svojim sopstvenim telom. Tako smo uradili čišćenje duhova i napravili smo zaštitu kuće i njegovog oca, i sada smo u procesu uzimanja i vođenja te duše da pronađe svoje mesto u drugoj dimenziji. Jer greškom je taj čovek umro i greškom je taj duh ostao i sada je izgubljen i ne zna kako da nađe put.
Dakle, kao što vidite, postoji toliko različitih slučajeva vezanih za zdravlje, vezanih za život i smrt, vezanih za našu sreću i za našu karmu, koji uključuju duhove i aveti, uključuju druge dimenzije i uključuju nas. Mi smo najvažniji u svemu tome. Govoreći o tome, možemo umreti prirodnom smrću ili smrću od starosti, ali takođe može biti od nesreće, može biti od ubistva ili može biti od samoubistva. U svim religijama samoubistvo je kao greh. Zašto? Imao sam klijente sa regresijom koji su to objasnili. Jedan od njih je objasnio da je od svojih prvih sećanja na razmišljanje razmišljao o tome kako je to izvršiti samoubistvo i opsednut je. Čitao je, pričao je, razmišljao je. Sada ima dvadeset i nešto i još uvek je opsednut samoubistvom. I kada smo uradili regresiju u njegov prošli život, njegov poslednji pre ovog završio se samoubistvom u 35. godini života. Dakle, nije poštovao svoj život. Ovaj život je naš izbor, pravimo plan pre rođenja kakvu ćemo karmu živeti u ovom životu, kakav balans treba da napravimo, koje lekcije treba da naučimo. Dakle, ako izvršimo samoubistvo, to je nepoštovanje prema nama i našoj duši koja je izabrala ovaj život i nepoštovanje prema bogu, prema božanskom koje nam je dalo ovaj predivan dar života. Dakle, čineći samoubistvo stvaramo novu karmičku neravnotežu, tako da se u sledećem životu rađamo već sa opsesijom o samoubistvu, stalno smo sa samoubilačkim mislima. Kada je taj klijent razumeo ovaj problem, počeo je da posmatra život na drugačiji način i već je na svom putu isceljenja.
Ovo je tako velika tema, tako široka tema da bismo mogli da pričamo danima i danima. Mogao bi to biti potpuno poseban kurs o karmi, zdravlju, duhovima i našoj ulozi u sopstvenom zdravlju. Dakle, ono što je veoma važno imati na umu: karma nije kazna bez obzira na koji način i koliko dugo ili koliko teška bila naša karma. To je samo podsetnik na važnost da budemo dobri prema sebi i prema drugim ljudima, da budemo srećni i pomažemo drugim ljudima da budu srećni. Kada neko kaže „uvek zaboravljam sebe, ali sam dobar prema drugima“, to ne znači da je dobra osoba, jer stvara lošu karmu tako što nije dobar prema sebi. I vi stvarate lošu karmu. Bog je stvorio vas i Bog je stvorio druge ljude, tako da ne možete biti dobri prema drugima, ali ne i dobri prema sebi. Zato nemojte misliti da je biti žrtva dobra stvar. Biti srećan je dobra stvar i za to svi moramo da mislimo o sreći svih nas.
I onda da završimo ovu master klasu i otvorimo nova vrata za nove stvari i nove lekcije: preuzimanje odgovornosti nije isto što i biti odgovoran za nešto. Dakle, možemo imati da je karma preuzimanje odgovornosti za našu bolest. Na primer, moja psorijaza je porodična karma koja dolazi od moje majke i od mene i ide na moju decu, ali ne mogu kriviti karmu. Moram biti odgovoran za svoju bolest. Dakle, moram pronaći korene, moram pronaći način da imam život u ravnoteži i da dovedem svoje zdravlje u ravnotežu tokom ovog života. Dakle, ovo je najvažnije uraditi u ovom životu: biti zdrav i srećan.
Bilo je lepo razgovarati sa svima vama i nadam se da ćete naći svoj put da budete zdravi i srećni.