Moja kuma Meri je bila jedna od onih srecnih licnosti koje su same sebe izgradile. Skole, kursevi, seminari koje je pohadjala ostaju zabelezene u njenoj biografiji, ali pravi univerzitet joj je bio sam zivot.
Njeno znanje, zvanje i zanimanje je bilo "profesionalni pomagac."
Nije bila profesionalni psihoterapeut, bila je "vetar u ledja", oslonac, glas razuma, glas razumevanja...
Nije bila biznismen, bila je pokretac.
Njen moto nije bio "na ulazu misli na izlaz", već "...covek treba da napusti sigurnu luku da bi otkrio horizonte..."
Za Meri nije postojala siva i monotona svakodnevica. Zivela je kroz trenutke ispunjenosti u kojima je sanjala, govorila, stvarala, letela, pruzala...
Zato, ne placimo za onim sto se zavrsilo, radujmo se onome sto se dogodilo...Meri u nasim zivotima!
Tvoja kuma
Tvoj prijatelj
Ona koja pamti
