Transkript
Dobro veče i dobro jutro svima, hvala vam puno što ste se povezali na ovaj novi vebinar gde ćemo pričati o vezi prošlosti, sadašnjosti i budućnosti i kako to utiče na naš trenutni život.
Razgovaraćemo. Meri će nam ispričati o tehnici progresije u budućnost do određenih vremenskih perioda. Možete putovati u blisku budućnost ili u druge živote da biste unapred rešili i poboljšali nerešene stvari. U oba slučaja, možete isceliti predačku liniju, kao i DNK energiju, i razumeti karmičke veze. Ova tema je super interesantna. Meri, hvala ti puno što nam pomažeš da razumemo sve ove interesantne stvari, i prepuštam ti reč.
Hvala vam svima što ste sa mnom, uvek je zadovoljstvo. Danas pričamo o tome da li nam progresija u budućnost može pomoći da rešimo sadašnje probleme. Sve što živimo u ovom trenutku pripada trećoj dimenziji, jer je materijalno i mi živimo u materijalnom svetu. Ali pored treće dimenzije postoji četvrta i peta. Četvrta dimenzija je vreme. Sve što se dogodilo, sve što se događa, sve što će se dogoditi, unutar je vremena i tamo možemo pristupiti kroz akášičke zapise. Akasha je nebo. Od davnina su ljudi gledali u nebo tražeći informacije o sebi i tražeći informacije o svojoj budućnosti ili znak od nekoga ko je u drugoj dimenziji i može videti mnogo više nego što mi možemo videti. Ovde možemo videti paralelu između neba, oblaka koji postoji u akášičkim zapisima, i neba, oblaka koji se sada koristi u informatici. Sve informacije u informatici su u oblaku. Sve informacije naših života, sva sećanja koja su sećanja prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, nalaze se u oblaku koji se zove akášički zapisi. Dakle, ovo je četvrta dimenzija. I postoji peta dimenzija koja je mogućnosti i verovatnoće. Tako da uvek možemo pristupiti ovim informacijama.
Pre godinu dana, u decembru 2018. ili 2019, bila sam u Peruu i morala sam da donesem odluku: da li da nastavim u Latinskoj Americi, da se vratim u Evropu ili da dođem u Indiju. Donela sam odluku da se vratim u Indiju. Dakle, moja sudbina je mogla biti da sam sada u Srbiji ili Evropi, ili u Kolumbiji ili Peruu, ili ovde, i ja sam donela odluku za Indiju. Tako svako od nas u nekom trenutku donosi odluku i određuje svoju budućnost. Ali budućnost nije odlučena od strane drugih, to je budućnost koju mi odlučujemo.
Dakle, progresija u budućnost nam pomaže da vidimo mogućnosti i verovatnoće. Da sam se u trenutku donošenja odluke zaustavila i uradila čitanja da vidim svoju budućnost, mogla sam videti budućnost u Latinskoj Americi, budućnost u Evropi i budućnost u Indiji, da bih mogla da izaberem za šta želim da se borim. Ja sam samo u tom trenutku odlučila za šta želim da se borim ne razmišljajući da li bi moja budućnost bila drugačija na drugim mestima.
Dakle, progresija u budućnost: neki ljudi vide jedan put i kažu "dobro, tu ću ostati, ne želim da vidim ništa više", a ima ljudi koji žele da vide više i vide tri ili četiri mogućnosti, verovatnoće. Neke verovatnije, druge manje, jer manje verovatne zahtevaju napor. Postoji budućnost koja je veoma izvodljiva, postoji budućnost koja je veoma laka — nije važno da li je dobra ili loša, "loša" pod navodnicima jer uvek nešto dobro proizađe iz nečeg lošeg i uvek nešto loše proizađe iz nečeg dobrog. Dakle, pod navodnicima je jer zahteva mnogo više napora sa naše strane. A ovaj napor može biti emocionalni, može biti učenje, može biti posao, može biti izolovanje od drugih. Postoji mnogo načina na koje moraš uložiti svoj trud. Dakle, zavisi od tebe: šta želiš da uložiš? Šta želiš da investiraš? Šta želiš da žrtvuješ na neki način? Jer uvek moraš nešto da žrtvuješ. Ponekad žrtvujemo vreme, ponekad žrtvujemo energiju, ponekad žrtvujemo druge mogućnosti. Ali uvek postoji mala žrtva da bi se dobilo na drugi način. Dakle, zavisno od toga šta želimo da investiramo, imaćemo jednu ili drugu ili treću budućnost.
Ima ljudi koji ne žele da znaju i jednostavno idu sa onim što im život donese: "Ovo ću prihvatiti." I imam prijateljice koje kažu: "Ne očekujem ništa od života, ne tražim ništa od života, ne očekujem ništa." Ali onda, kada pričaš i pitaš kako su, kažu mi: "Ah, ništa se ne menja u mom životu." I zaista, iste su. Izgleda kao da moji razgovori od pre 10 godina — ponavljamo i ponavljamo, i uvek je isto. Ali nastavljaju sa istim načinom i filozofijom da ne očekuju ništa i ne žele ništa da investiraju. Ali svako od nas odlučuje, svako od nas odlučuje da li želi da investira u svoj život ili samo da prođe kroz život trenutak po trenutak ili da živi život u svakom trenutku.
Upravo sada u Indiji znamo da do aprila neće biti letova. Moji planovi su bili da odem na Bali, jer tamo imam porodično venčanje. I primiti ovu vest — a juče je Australija već predložila da do kraja 2021. neće biti letova — ovo otvara novu verovatnoću: da Indija takođe neće imati letove do kraja 2021. Tako se otvara nova verovatnoća koja će promeniti plan. Odjednom imam tri moguće budućnosti: ostanem u Indiji do kraja 2021. i nastavim da učim; ili nekako odem ranije; ili sačekam dok se letovi ne otvore. Dakle, verovatnoće se menjaju sa informacijama i okolnostima.
Dakle, progresija u budućnost je veoma dobra jer nam može dati nagoveštaje o tome šta bi se moglo dogoditi i šta možemo sprečiti delujući od danas. Jer ako vidiš da će ti za pet godina žena podneti zahtev za razvod, a sada je sve u redu u tvom životu, onda je to upozorenje, možeš to promeniti. Razmisli: šta se dešava u tvom braku što na duže staze može dovesti do razvoda? I uvek se može naći razlog, ma koliko mali, koji sada ne znači nikakav sukob, ali ako se nešto ovog tipa ponavlja i ponavlja pet godina, zaista može dovesti do razdvajanja. Isto važi za posao, isto važi za zdravlje. Ako neko dođe i za pet godina vidimo da bi mogao dobiti srčani udar ili biti u bolnici zbog nečeg drugog, i kada razgovaramo o njegovim navikama upravo sada i kaže mi da ne radi ništa osim što ne vežba i ne jede dobro, onda razumemo da ima veoma snažno upozorenje. Da danas mora početi da vodi računa o sebi i uzme u obzir sve ovo što bi mu se moglo dogoditi za pet godina. Jer zdravlje se ne stiče lako, to nije nešto magično što ćeš imati odmah. Isto kao i sreća. Sve je ovo savršena akcija.
Želim zdravo telo, pa ću razmisliti šta ću raditi svakog dana — makar deset minuta, pola sata — svakog dana mogu dodati pet minuta onome što radim za svoje zdravlje. I za moje mentalno zdravlje, za moju komunikaciju sa ljudima. Jer ima ljudi koji dolaze koji su veoma izolovani, koji ne vole mnogo komunikacije, ali za pet godina vide da ovo može imati posledice: mogu se izolovati od prijatelja, od profesionalne zajednice, mogu izgubiti kontinuitet u poslu. Dakle, ako shvate da je ovo zato što su počeli da se izoluju zbog svega što se dešava oko njih, da ne žele da komuniciraju jer su očajni ali ne žele da priznaju, onda kada ovo razumeju, mogu polako početi da menjaju svoj stav. I tu je snaga ovih progresija. Progresija ti ništa ne rešava, daje ti nagoveštaje da bi ti mogao da rešiš.
Zar nema opasnosti od želje da se vidi budućnost kao u tarotu, gde ljudi postanu sugestibilni ili se zaključaju u jednu mogućnost budućnosti? Sad se živi.
Ne, jer ako vidiš tri mogućnosti budućnosti, ne postaješ sugestibilan ni za jedno rešenje. Tvoje je da nastaviš i možeš čak stvoriti i četvrtu mogućnost. Klijentkinja iz Čikaga je na kraju stvorila četiri mogućnosti. "Želim ovu ljubav koja će doći u budućnosti. Želim ovu karijeru, jer nisam zadovoljna karijerom koju imam i nisam znala da je mogu promeniti, ali ne želim da izgubim vezu sa porodicom." Tako je napravila plan da dobije najbolje od svih budućnosti koje je videla. Dakle, to je njeno upravljanje da izabere najbolje za sebe. Nije sugestija "vidi, izgubićeš sve" ili "to je jedini put". Malo je drugačije od tarota.
Zar ne bismo mogli da se predisponiramo na nešto što bi trebalo da se dogodi i izgubimo slobodnu volju?
Da, naša je slobodna volja nad svime što vidimo. Možemo izabrati šta želimo ili možemo reći: "Ništa od ovoga me ne zanima. Želim da stvorim drugačiju budućnost." Dakle, niko te ne primorava i ništa nije fiksno, jer ova budućnost ne zavisi. To je budućnost od ovog trenutka ako nastavimo da delujemo kao što delujemo sada. Ako promenimo jednu stvar, budućnost se već menja.
Imam sesije gde smo za 16 meseci videli budućnost, ali za 6 meseci osoba je napredovala ili nije. Uradili su mnoge druge stvari, doneli različite odluke i kada smo radili sesiju posle 6 meseci, viđena je drugačija budućnost. Dakle, ništa nije fiksno, ništa nije stabilno, sve zavisi od naše slobodne volje. Ni u jednom trenutku niko nam ne oduzima slobodnu volju. Jer na kraju, ono što si video ne oduzima ti slobodnu volju. Ono što ti oduzima slobodnu volju je ako odlučiš da doneseš odluku samo na osnovu ovoga. I ako odeš osobi koja prihvati slomljeno.
Nije osoba ta koja ti oduzima slobodnu volju. Ti si taj koji prihvata kao tačno ono što si video. Ovo mi se često dešava jer volim da posećujem ljude koji mogu da rade u ovim dimenzijama, jer i ja mnogo učim. Ali često mi se dešava da kažu: "Ne, ovo nije dobro za tebe" a ja kažem: "Dobro, ali želim da pokušam i vidim dokle mogu stići." Ili mi kažu: "Nemoguće je." A ja kažem: "Dobro, ali mene privlači nemoguće." Naravno, zato sam ovde u Indiji, zbog nemogućeg. Ali uvek koristim svoju slobodnu volju. Informacije koje dolaze me nikada ne ograničavaju. Mogu me samo podstaći da vidim šta mogu poboljšati kod sebe da bih ostvarila ovaj cilj, bilo profesionalni cilj, bilo lični cilj. Sada učim Ajurvedu jer ako sam u Indiji toliko meseci, želim da naučim Ajurvedu. Sada sam odlučila da pohađam časove hindskog jezika, što je veoma komplikovano. Mislila sam da za nekoliko meseci ne, ali ako sada moram da ostanem sedam ili dvanaest meseci, zašto ne bih ponela sa sobom znanje novog jezika?
Koje je bilo najbliže predviđanje koje si videla za pacijenta? Da li si imala priliku da potvrdiš da se ono što su odlučili ili videli zaista ostvarilo?
Vidi, malo je tužno ali daje i nadu, jer ima ovakvih slučajeva. Obično gledamo pet godina unapred, jer za pet godina to može biti rezultat današnje akcije. Dovoljno je daleko da razumemo budućnost, ali dovoljno blizu da zaista možemo dotaknuti, da tako kažem. Ali imala sam klijenta sa terminalnom bolešću. Rekli su mu da ima samo mesec dana života. Uradili smo sesiju, i prvo smo pitali da li možemo videti budućnost za pet godina. I odgovor je bio da njegova duša nije odlučila da živi toliko dugo. Nije da se ne može promeniti, ali u trenutku našeg pitanja njegova duša nije bila spremna za toliko. Onda sam rekla: "Možemo pogledati u roku od godinu dana." I videli smo budućnost u roku od godinu dana, koju su lekari rekli da ne, da neće biti godine njegovog života. I videli smo godinu života, slabog, ali živog sa porodicom. Ova osoba je živela još 11 meseci. Dakle, da, ono što smo videli se ostvarilo uprkos prognozi lekara da će živeti samo još mesec dana. I dali smo mu nadu da može... jer se nije micao. Ovaj čovek se nije micao i govorio mi je da se ne miče jer ga boli. Onda sam ga pitala: "Ali kada ležiš u krevetu, da li te boli?" I kaže da. Onda kažem: "Koja je razlika između bola kada se krećeš i bola kada ležiš u krevetu?" I nije imao odgovor. Onda sam mu rekla: "Zašto ne ideš sa svojom ženom svakog dana? 10 metara, 20 metara, 5 minuta. Samo izađi. Čak i ako samo prošetaš 2 minuta." I mislim da mu je ovo mnogo pomoglo da produži život. Jer je počeo. Jer sam mu rekla: "Ako boli ionako, moraš živeti život čak i kada boli."
Imam drugu prijateljicu koja me zove i kaže: "Više ne mogu da zamislim život i dan bez bola" jer ima bolest koja nije terminalna ali je nešto što ne zarasta lako, i uvek ima bolove u stomaku. Onda sam joj rekla: "A zar ne možeš, umesto da misliš 'ceo život će me boleti', da misliš 'kako sam srećna što mogu da otvorim oči'?" Mnogo ljudi upravo sada na ovoj planeti neće otvoriti oči i neće osetiti radost života, čak i sa bolom. Svi mi upravo sada imamo neki bol. Svi mi upravo sada imamo neku patnju. Nema osobe na ovoj planeti bez toga. Ali moramo pronaći malo svetla. Jer ako tražimo veliko svetlo — što mi je rekla druga prijateljica: "Ceo život tražim veliko svetlo" — i rekla sam joj: "Ne, jer ako provedeš ceo život tražeći veliko svetlo, na kraju ćeš zgrabiti ovo svetlo ali poslednjeg dana, i vratićeš se odakle smo došli. Traži mala svetla, sićušna, koja će ti dati nadu u životu. I svakog dana ima sićušnih. Postoji jedan prijatan trenutak. Postoji dete na ulici." Drugog dana sam videla dvoje dece koje svakog dana vidim kako rade, imaju deset i osam godina. To su dva brata toliko siromašna da svakog jutra u šest sati su na ulici sa biciklom, skupljaju metal i sve što mogu naći u đubretu. I drugog dana sam imala dve čokolade, a oni se uvek skrivaju, stavljaju ruke da...